УЗ КРИГЛУ НИШКОГ СА НЕШОМ ТРАВКОМ

Ако Вам кажемо да смо “УЗ КРИГЛУ НИШКОГ” угостили Небојшу Стаменковића, испрва нећете знати о коме се ради али… Уколико Вам кажемо да је наш гост Неша Травка, чувени нишки кувар, биљобер, травар, гљивар илити, једном речју, чаробњак из природе, већ смо Вам измамили осмех, зар не?

Неша Травка је наш друг, у Нишкој пивари радо виђен гост али га овога пута нисмо угостили у пивари, нити смо га посетили у његовој Кући чаја (познатој и као “Кућа С Траве”) или у Видришту, већ смо отишли на Нишко точено и сјајну клопу у кафану Кабак. Уживали смо у разговору са Нешом, он је чак успевао да да одговоре на питања која још увек нисмо поставили, а са нама је и поделио рецепт за једно јело које можете правити са Нишким пивом, тако да – живели, и пријатно!

Можеш ли да се сетиш неког догађаја, неке анегдоте која је била пресудна да будеш оно што си данас?

Интересовање је почело када сам као човек сазрео и увидео да, поред града, имамо и природу, а у природи расту чудне ствари. Кренуо сам да планинарим, да истражујем шуме, брда и планине па сам тако дошао и до манастира. Упознао сам много паметних људи који су у – изолацији, људи који су побегли из града. Паметни људи. Тада сам почео да постим, духовно сам проходао код оца Тимотеја у Дивљанском манастиру, па сам пожелео да идем на Хиландар. Ишао сам неколико пута па сам се понудио да будем кувар тамо. Прошао сам пробу и кувао сам на Светој гори три године. Имао сам ту срећу да обиђем целу Свету гору и да кувам у Кареји, у конаку на Хиландару. Имао сам Атос са десне стране, много леп поглед, одатле се виде и други манастири, енергија је посебна, другачије се живи. Тамо се не једе месо, конзумира се храна из баште, не подгрева се, спрема се на дрвету или плину, то су за мене најбоље енергије. Када видим да неко подгрева воду у кувалу, ја се најежим, јер знам да организам треба да потроши енергију да би ту воду сварио како треба. Из велике радозналости која ме је красила дошао сам и до лековитих трава, са којима ме упознао мр Бојан Златковић, и то је било то.

Шта се даље дешавало по питању трава? Можеш ли за читаоце наше колумне да издвојиш пет трава које су, по теби, обавезне у лечењу али и исхрани људи?

На почетку сам на планинама и у шумама брао траве о којима нисам знао много, па ме је Бојан Златковић упућивао, прелиставали смо књиге и читали о њима, распитивао сам код травара на пијаци па поново читао и сазнавао доста тога али и даље мислим да – ништа не знам. За почетак, препоручио бих коровско биље, оно које не морамо да гајимо већ свакако расте свуд око нас. Оно има најјача лековита својства, ту су на пример: маслачак, коприва, црни слез, лобода, тушт. Пет моћника, а ту је рецимо и чуваркућа. Не разумем људе који користе препарате од алоје а чуваркућа им расте у дворишту. Даље, ту је кравља сиска, цвеће које је јако добро за желудац. Незаобилазни су и јабуково сирће и прополис. А ту је и пиво, или пивце за живце, попијете га и нико не може да вас изнервира јер сте узели водотопиве витамине из Б групе. Поседујем неке старе рецепте за пиво, а знам да смо у прадавним временима, док није било вина, у манастирима служили пиво – пили смо га од малена што би рекли. Ево, поделићу један рецепт у ком се користи и Нишко пиво.

Да чујемо…

Пола чаше Нишког пива, пола чаше лана, пола чаше сусама, пола чаше семенки од сунцокрета, пола чаше уља, мало соли и пола чаше брашна (може на пример кукурузно или пиринчано) и све то лепо помешаш, утапкаш у плех, исечеш на ромбове или коцкице, испечеш и добио си – пијане крекере. Кад долазе гости, права згода.

А шта можеш да нам кажеш о чудесном свету гљива, самим тим и о манифестацији “Чорба са 100 врсти гљива” која је, из године у годину, све посећенија и популарнија?

Да би могао да будеш упућен, мораш да будеш у окружењу, а окружење гљива је планина, неприступачне шуме и слично. Постоји много врста разноразних и чудних гљива. На пример, имамо psilocybe serbika, која расте на коњском измету, ја сам је брао на Миџору, Старој планини, Сувој планини. Ту је и мухара, која може да се користи у терапеутске сврхе. Имамо прегршт гљива које су под снегом, њих не интересује време већ температура и влага. Један шампињон може да издигне асфалт, да измести камен и земљу када почне да расте. Даље, ту су леденке, мартовке, неколико врсти смрчака, који имају капице што личе на мозак и интересантно миришу. Сад ћу да правим неколико врсти јела од смрчака, тамо што ћу да их пуним кремом од бадема, карамелизованим лешницима, мајонезом од препеличијих јаја. У кухињи те ограничавају машта и познавање материјала. Сад ће и леписте, песничке гљиве које ћу да спремам. Ту је и храстова сјајница, која расте поред храстових пањева. Она је изузетно лековита, праве се тинктуре дуплом екстракцијом – прво се кува, кува па се стави у алкохол. То разређује крв и јача имунитет. Та гљива има и две сестре – Ganodermu applanatum и Ganoderma resinaceum. Ту је и гљива ћуранов реп која није јестива али се од ње праве разне лековите ствари. Познајемо три начина припреме чаја – инфуз, декокт и мацерат. Ћуранов реп се спрема декокт, тј. кува се директно у води, тако раде у Јапану. Онда додају нану, матичњак и жалфију и то је то – идеално за јачање имунитета.

            Хтели бисмо да чујемо и о чувекој Кући чаја у Нишу и твом уточишту у Видришту надомак града, које је све посећеније. Како је од идеја то постало стварност?

То су последице мог упознавања са травама. Зато је Кућа чаја постала Кућа Страве, с посебним апострофом на траве. Морам да поменем једну од мојих омиљених трава, а то је трава Ива, за коју је Васа Пелагић причао: “Трава Ива од мртвог прави жива”. Ива има две сестре, подубицу и белу подубицу. Ива је добра за плућа, после ње препоручујем бели слез или кувани бели лук. Направио сам мешавину три сестре, али сам нашао и њиховог брата – у питању је биљка Вранина нога. Волим да крстим те мешавине занимљивим именима: Три сестре, Три моћника, Ћао паразити, Три краља и краљица, Три краљице и краљ итд. Само треба да поведемо рачуна о себи, да уложимо мало љубави, а све то је око нас – када изађемо из града. Када изађеш из града, изашао си из себе. Поред ваздуха, воде и хране, и зачини су врло битни.

            Како се носиш са популарношћу, јединствен си, аутентичан, просто – не постоји други, или сличан, Неша Травка?

Дошли смо до тренутка да ми људи верују. Треба да имаш чисту савест. Знање се преноси с човека на човека, а то смо сви добили од Бога. Што се тиче тога како се носим са популарношћу – не носим се. Немам однос према томе, друштвене мреже не користим већ их воде два момка, и уместо мене одговарају или они или моја супруга Јелена која носи велики део приче на својим плећима.

А она шаљива прича за чај за мршављење, који скида сало са стомака?

Да, било је то, рекао сам да је за то најбоља мотика. Дан касније се неко јавио са питањем како изгледа та биљка “мотика”.

            Прве три речи које ти падну на памет кад кажемо “Град Ниш”?

(Нишко) пивце за живце, Константин Велики, Вилинград.

              Прве три речи које ти падну на памет кад кажемо “Нишка пивара” или “Нишко пиво”?

Добра вода из бунара, зелена флаша, одлична газираност.

             Прве три речи које ти падну на памет кад кажемо “Видриште” или “Кућа чаја”?

Видриште – место које вида. Има везе и са видрама којих је било (или их има и сада) али и због лековитости. Даље, ту је Железник (манастир и град), ту се копало железо у средњем веку, ко не зна да је Топоница заправо била топионица, тај се није много интересовао за историју. Кажу да је мачка могла да скочи с крова на кров и тако дође из Топонице до Миљковца колико је било густо насељено у давнинама. Занимљив је податак да је ту, после Земуна, била друга школа у Србији, и школа за свештенике, за јеромонахе. Ту је и речица и купалиште – та вода је једна од 10 најачих у Европи, у којој смо нашли једну ретку биљку и малог спиралног пужића који од 2012. године није виђен у Србији. Постоје приче и за копаче/трагаче за златом, јер у Видришту наводно има свега и свачега, али мене занима духовно благо и манастир.

             За крај, прве три речи које ти падну на памет кад кажемо “Неша Травка”?

Обичан човек на планети Земљи који прати кретања и других планета, размишља о енергијама и који се стално информише о стању на нашој планети. Моја крилатица је: Немојте да једете с очи, једите устима, умом и разумом. И “Промените начин, уз Травкин зачин”.

            За крај, уз слоган “Глава не боли од вишка кад је пивара Нишка”, поздравио бих све садашње и будуће кориснике Нишког пива и Неше Травке, с апострофом да чувамо природу – заједно!

Разговор водио и приредио:

Милош Петковић