УЗ КРИГЛУ НИШКОГ са Божом Пешићем

Дошли смо до тринаестог разговора у нашој редовној рубрици “УЗ КРИГЛУ НИШКОГ” али он није био малерозан – напротив. У пивници “BeerBlioteka” угостили смо младог и талентованог филмског редитеља Божидара Божу Пешића чији је филм “Прихвати или Одбиј” недавно имао премијеру у Београду, а крајем прошле године освојио публику у Нишу, на премијери у биоскопу Cine Grand у Делта Планету. С обзиром на то да се Нишко пиво “појављује” у филму, а ту је и музика групе Кербер, имали смо више повода за овај разговор. У оквиру разговора, наравно, можете погледати и трејлер за овај филм.

За почетак, занимало нас је шта је утицало да се млад човек определи за позив редитеља и који су то преломни тренуци који су га повели на ту страну…

Било је више таквих тренутака и, након сваког од њих, све сам више био сигурнији да сам на правом путу. Мој позив је “редитељ” мада сам, кроз одрастање, морао да радим многе ствари које су везане за продукцију. Почетак је везан за средњу школу “Мија Станимировић” (смер: мултимедија) где смо учили ствари везане за аудио и видео технику која је најближа телевизијској. Након тога сам стицао искуство и знања на Нишкој телевизији. Даље, био сам члан “Треће половине”, волим и глуму па сам спојио све то и дошао до идеје за филм.

Како сте успели да од идеје дођете до комплетне реализације?

Филм “Прихвати или Одбиј” је плод екипног рада и синергије. Верујем да смо успели зато што нисмо у потпуности знали шта нас чека. Много је ту ствари, много снимајућих дана, свега, а ми смо били фокусирани на то а не на оно што ће доћи после. Радили смо без буџета али смо веровали да ћемо се снаћи – и јесмо. Битне су три ствари: воља, упорност и истрајност.

 

Филм “Прихвати или Одбиј” је први играни дугометражни нишки филм, рађен са локалним снагама. Шта је било најтеже?

Прво, да окупимо квалитетну екипу. Било нам је важно и да глумачки део екипе буде што бољи, а да не мањка ентузијазма и људских квалитета. Почели смо са људима са којима се ја и приватно дружим, али смо приступили максимално професионално. Радили смо готово две и по године. Само пробе смо имали шест месеци, иако се пробе углавном не раде када су филмови у питању.

Преломни тренуци за филм?

Одустајање од иницијалне идеје да филм снимимо телефоном. Видели смо да то није изводљиво па је било питање да ли одустајемо или ћемо покушати са озбиљном филмском камером. После уложених шест месеци проба, наставили смо даље и, као што сам поменуо раније, успели смо.

 

Какве су прве критике?

Људи су, чини ми се, мање очекивали, а добили су више. Критике су добре, глумци су изнели причу, има много добрих кадрова. Много су нам помогли пријатељи филма, мислим на техничке ствари, док хонорара није било – сви су дали најбоље од себе. Имамо и два професионална глумца: Марјана Тодоровића и Ивану Недовић, уз које су млади, неафирмисани глумци доста научили.

 

Поређења са “Squid Game” серијом?

Импонују, наравно. Ипак, није нас инспирисала, само смо приметили сличности. Уосталом, сценарио је настао пре те серије. Ми смо, опет кажем, радили без буџета, и са неупоредиво мање искуства.

Нека анегдота са снимања?

Имали смо снимае на Коритњаку, са места одакле полећу параглајдери. Једва смо тамо изашли аутом, а нисмо могли да се вратимо. Радило се ноћу, било је хладно, гурали смо ауто и једва решили проблем, а то је била само проба. Морали смо да се враћамо још два пута и било је много тешко. На крају, тај ауто је уништен а сцена није ушла у филм. Имали смо и сцену скока параглдајером коју смо снимали само једном, није било понављања. Она је била међу најзахтевнијим.

 

Како би укратко описао филм?

Напети трилер где група тинејџера се олако упусти у једну наизглед безазлену игру преко интернета. Како време одмиче, борба за скромну награду претвара се у борбу за голи живот. Ово је опомена за друштвене мреже јер нису оне проблем него начин како се користе.

 

Премијера у Нишу и премијера у Београду – биоскоп, црвени тепих – твоји утисци?

Највећи успех је што смо доживели премијеру. Моји утисци су нестварни. Маштали смо о томе и, на крају, то и доживели. Иако смо о томе причали током снимања, под паролом “било би лепо” нисмо веровали 100%. У Нишу је било крцато, препуне сале. Искрено, ја бих био задовољан и са мање. Нисмо ми жељни црвеног тепиха и неког гламура али је лепо што смо то доживели. Медији су нас много подржали, подржали сте нас и ви, из Нишке пиваре, што ствара обавезу и много значи целој екипи. Захвални смо свима: публици, медијима, пријатељима филма и организаторима у биоскопима који су нас максимално уважили и испоштовали. Град нас је подржао тако што је организовао превоз екипе до Београда, што нам је много значило.

Шта је следеће?

Радићемо још један филм, с тим да подигнемо све на виши ниво. Имамо добру тему али не бих да откривам превише у овом тренутку. Хоћемо добру причу, аутентичну. Утисак нам је да филмска продукција може да се развија у Нишу.

 

Које су три речи које ти прве падну на памет када кажем филмска режија?

Воља, Истрајност и Упорност.

 

Три речи када кажемо град Ниш?

Инат (јер често спутавају људе са југа па раде нешто из ината), Филмски сусрети, Таленат (мислим на велики број изузетно талентованих људи на југу Србији)

 

Три речи када кажемо Нишка пивара или Нишко пиво?

Кербер, Подршка (понајвише уметности и културе), Квалитет.

 

 

Разговор водио и приредио:

Милош Петковић