СИЋЕВАЧКА КЛИСУРА – КРАЉЕВСТВО РАМОНДЕ СЕРБИКЕ

У нашој редовној рубрици “Нишко Вам представља” стигли смо до деветог локалитета који желимо да Вам приближимо, из много разлога. Он се састоји од много мањих, на свој начин занимљивих локалитета, и због своје посебности заслужује велику пажњу. Реч је о Сићевачкој клисури.

Она је, од 2000. године, проглашена Парком природе због прелепих предела, геоморфолошких карактеристика и екосистема са несвакидашњим, јединственим биљним и животињским светом. Зато, кад време послужи, ранац на леђа, Нишко пиво у ранац и правац у клисуру, место идеално за излет и целодневно истраживање.

Кроз Сићевачку клисуру протиче река Нишава, између Суве планине и Сврљишких планина, и границе јој се простиру од села Просек до села Долац, целих 17 километара. Кроз клисуру пролази и пруга која је део велике светске железничке руте од Лондона, преко Париза, Београда и Ниша до Софије и Истанбула. Иначе, после Ђердапске, Сићевачка клисура је друга највећа и најдужа у Србији.

Клисура је подељена у четири посебна дела који су повезани: Кусача, Хидроцентрала на Нишави (у рејону Селишта), Островичка котлина и Градиштански кањон. Поред неколико села, ту су и викенд-насеља која су се изградила и проширила претходних деценија.

Прва хидроелектрана била је МХЕ „Света Петка“ (или „Вила са Нишаве“ како је из милоште зову мештани), снаге 0,60 MW, прве киловате електричне енергије, произвела је 21. септембра 1908. Од те године она није престајала са радом више од сто година. За изградњу МХЕ „Света Петка“ заслужни су мештани села Сићева, и њен иницијатор Тодор Миловановић, тадашњи председник општина Ниш. Они су чак ступили и у контакт са нашим великим научником Николом Теслом, који је идејни пројектант ове мини хидроелектране (МХЕ). Тесла је због тога проглашен почасним грађанином Сићева. МХЕ „Света Петка“ почела је са радом 13 година после прве хидроелектране на свету изграђене на реци Нијагари (1895. — САД) и била је прва државна електрана која је осветљавала град Ниш. Професор Техничког факултета у Београду, Аћим Стевовић пројектовао је брану, канале и зграде, док је комплетна опрема купљена у Немачкој од фирме „Siemens Schuckert Werke“ и дан данас је у функцији. Електрична енергија је до Ниша стизала далеководом дужине 25 km под напоном од 8 kV.

Шест километара даље налази се друга, покретна хидроелектрана “Сићево”.

Флора и фауна Сићевачке клисуре посебна су прича. Ту можете наћи две врсте рода Рамонда: Рамонда Сербика и Рамонда Наталија, али и жалфије. Такође, откривена су и велика налазишта мајчине душице, хајдучке траве, ртањског чаја, кантариона и клеке.

Фауна не заостаје за флором, тако да у Сићеву можете наићи на зечеве, лисице, јазавце, кртице и видре. Све више има и шакала, али и дивљих мачака.

У потезу Куновице има доста корњача, а свет змија је такође богат: шарка, смук, веома бројни поскок и белоушка када причамо о воденој средини.

Три манастира у Сићеву су Манастри Свете Петке “Иверица” у Островици, затим Манастир Свете Богородице у Сићеву и Манастир Ваведења Свете Богородице у Кулини.

Туристички потенцијал Сићевачке клисуре је велики, а ту се традиционално одржавају Ликовна колонија и Књижевна колонија (који смо подржавали претходних година преко Нишког културног центра), Дани жалфије, док постоје стаза за кајакаше и параглајдинг стаза. Сићевачка клисура је све више дестинација планинара, риболоваца, извиђача и излетника, а у току лета организује се и Ренџер Фест који смо, на велико задовољство, такође подржавали као пријатељи догађаја.

Остаје само још да вам препоручимо да обиђете сва ова места, уживате у лепотама Сићева и освежавате се нашим и Вашим Нишким пивом.

Живели!