УЗ КРИГЛУ НИШКОГ СА ИГОРОМ КРСТИЋЕМ

Након великог броја јавних личности и истакнутих појединаца града Ниша (и појединих гостију из других градова), после људи из света музике, филма, позоришта, спорта, књижевника, новинара, кулинара итд, дошао је тренутак да угостимо једног сликара и илустратора – Игора Крстића.

Поучен искуствима пређашњих гостију, Игор је изабрао кафану Кабак где смо УЗ КРИГЛУ (точеног) НИШКОГ и специјалитет куће – чорбаџијско, заподенули пријатан и занимлљив разговор.

Игор Крстић је, иначе, академски сликар (просек 9.91), изузетан карикатуриста, илустратор књига за све узрасте, стрип-илустратор и један од оснивача и организатора нишког Фестивала фантастике чији смо ми пријатељи и генерални спонзор од самог настанка.

Такође, Игор је добитник многих награда, међу којима бисмо истакли гран-при Београдског салона стрипа. Шта је имао да каже за нашу и Вашу омиљену колумну, прочитајте на нашем сајту.

Живели!

Игоре, да ли можеш да се сетиш када си први пут почео да црташ и када си пожелео да то буде твој животни позив?

Можда није прво што сам икада нацртао али прво чега се сећам јесте Мики Маус са јо-јоом умотаним око његовог носа. Иначе, мој стриц који је завршио математику црта карикатуре аматерски, имам пар његових акварела код куће и тада ми је то било феноменално. Права љубав према уметности се родила из стрипа, пошто је кој отац страствени колекционар. Почео сам да и сам цртам стрипове, чак сам од једног комшије позајмио стрип који нисам имао и преко пауса сам прецртао цео стрип од 30 страница.

Људи који те прате на друштвеним знају те као свестраног илустатора и цртача. Како си ти пронашао пут, да нешто што је наизглед хоби теби постане професија те да од тога можеш да издржаваш породицу и да сваким даном, све више и више, напредујеш?

Још у средњој школи сам цртао стрипове и карикатуре, наставио када сам уписао математику на факултету у Нишу и, две године касније, одустао од математике и уписао сликарство. Тада сам се делимично одвојио од стрипа и прешао на сликарство. Када сам завршио факултет, на једном фестивалу у Пироту, где сам рођен, показао сам моје радове стрип-сценаристи Марку Стојановићу из Лесковца и Влади Весовићу из Београда и они су се одушевили. Марко је неке радове објавио у Стрип магазину. Напослетку, на Нишвилу сам имао изложбу карикатура познатих џез музичара коју је посетио Мијат Мијатовић, илустратор издавачке куће Пчелица. Дао ми је контакт и рекао да се јавим, али сам био презаузет и нисам се јавио. Нешто касније су они мене контактирали и ево, наша сарадња траје скоро десет година.

Колико си књига до сада илустровао за Пчелицу из Чачка? Насловнице и илустрације унутар књига?

Број је троцифрен, стотинак књига. За неке сам радио само насловнице а неке су комплетно илустроване, где има и до 50 илустрације.

Шта највише волиш да радиш – илустрације насловница, унутар књига, карикатуре, стрипове или нешто пето?

Можда и даље волим стрипове али њих најмање радим. Волим, пре свега слободу коју ми дају, волим да експериментишем, да испобавам различите технике и четке за сликање, стилове. Замарају ме стереотипи.

Флексибилан си уметник, радиш и за деци и за одрасле. Који жанр ти је омиљени?

Највише волим фантастику, даје ми највише слободе. А и атрактивна је. Ту је велики уплив маште. Када радим биографије познатих личности, тешко је, понекад и заморно.

Иза тебе је и позамашан број награда: два гран-при-ја, Крагујевачки победник итд. Да ли би неку издвојио?

Да, гран-при Београдског салона стрипа. То сам пратио још као дечак. А онда сам, из другог покушаја, са колегом из Пирота сценаристом, освојио гран-при.

Да ли би нашим читаоцима и љубитељима Нишког пива препоручио неке стрипове, понајвише због илустрација, не само због приче и ликова?

Од наших највише волим Геру. Од страних волим Астерикса и Обеликса, највише волим Блуберија. Као клинац сам волео суперхеројске, сада волим озбиљније приче. У задње време читам стрипове који немају наставке, један стрип-једна прича.

Имаш ли узоре међу старијим колегама?

Трудим се да немам како не бих на неког заличио. Заправо, трудим се да не заличим на самог себе. Тежим да пронађем стил који највише одговара причи.

Која ти је књига/прича била најизазовнија за илустровање, и која карикатура?

Најтеже ми је цртање карикатура обичних људи који немају ништа специфично. Трудим се да никад не пређем границу пристојности. Роман “Уснули змајеви” је књига за коју сам приступио са највише ентузијазма. Пријала ми је тематика словенске митологије. А занимљиво ми је да су неки портали користили моје илустрације познатих великана из наше историје које сам илустровао, чак смо нашли да је неко урадио сет чарапа са ликом који сам ја илустровао.

Имаш ли неку велику жељу, шта би наредно желео да радиш?

Волео бих – све (хаха). Али посебно неки велики стрип. Нажалост, стрип је јако захтеван а тешко исплатив.

Шта можеш да нам кажеш о Фестивалу фантастике чији си нераскидиви део од самог почетка, баш као и Нишка пивара?

Мени је баш драго да сам део те приче. Кренуо је врло скромно а развио се врло брзо. Ја се бавим изложбама и радионицама, поред дела организације. Упознао сам многе уметнике, и из моје и из других бранши, и много ми је било драго што сам могао да будем један од домаћина херојима из детињства, попут Боба Живковића на пример. Предвиђам да ће Фестивал да расте и да буде још бољи, можда и да буде на неколико локација истовремено.

Који би савет дао младима, шта мислиш да је уз фактор среће најважније?

Љубав и рад. Да се не ослањају превише на таленат. Виђао сам људе који су прокоцкали свој таленат јер су хтели да изграде имиџ боема а нису хтели да раде.

Прве три речи које ти падну на памет кад кажемо “Град Ниш”?

Студентски дом на Правном, Кеј, Фестивали.

Три речи које ти падну на памет кад кажемо “Нишка пивара”?

Пивница (због нефилтрираног Нишког), срећа, младост.

Три речи које ти падну на памет кад кажемо “Сликарство”?

Перфекционизам, Утопија, Карикатура.

Разговор водио и приредио:

Милош Петковић