УЗ КРИГЛУ НИШКОГ СА ГОРАНОМ ТОКИЋЕМ

“Уз криглу Нишког” са човеком који подједнако (или више) воли Нишког Калфу. Над драги гост је Горан Токић, писац, програмер, риболовац, борац за природу, део Фестивала фантастике, отац, супруг И Нишлија, који показује да свестраност може бити врлина а не мана. Са њим смо водили веома занимљив разговор, а шта је имао да нам каже о Нишком пиву и Калфи, прочитајте у наставку интервјуа.
Живели!

1. Одбранимо реке Старе планине?
У еколошки рат, који је на моменте попримао облике правог, ме је увукао друг Аца из Власотица пре неких десетак година. Позвао телефоном и буквално плакао што реку његовог детињства, реку његовог града, реку где тек треба да се по први пут окупају његова деца, у свом најлепшем планинском делу пребогатом пастрмкама и раковима, у дужини од десетак километара ору багерима и гурају у мрачне цевоводе, буквално је живу, са све својим становницима, сахране.
Нажалост, тај противник је био прејак и није се могло много урадити. Река Власина је нестала и чека неко срећније време да се поново роди.
Но, када се иста сенка смрти и разарања надвила над нашом – мојом и твојом – Старом планином, решио сам да овог пута нема назад, нема одустајања, идемо у рат до истребљења: или ми или они.
Окупила се екипа вредних људи, где су се као вође издвојили моји другари Панић и Ћута, и, као у неком роману или филму, та дружина је расла и јачала.
Случај је наместио да се у Скупштини Србије организује јавно слушање у вези са проблемом водотокова и то пред скупштинским одбором за екологију, где је безмало трећина посланика. Колега са факулета, тада политичар, Милош Бошковић, је организовао да добијем позивницу за тај скуп и да говорим као обичан еколошки свестан грађанин.
Тај мој говор су снимале камере, неко га је окачио на Фацебооку и за недељу дана га је погледало милион људи, а шеровало на своје фацебоок профиле невероватних седам хиљада људи! Ту смо већ знали да се озбиљна еко војска скупља у вези тог проблема и да Стара планина има шансу.
Историја ће забележити да смо победили у том рату и Стару планину сачували за нашу децу, да је спознају у облику у каквом смо је ми некада, уз пратњу наших очева, упознавали.

hdrpl

2. СФ романи и писање књига?
Ја никада нисам хтео да будем писац, иако сам изгледа, то постао. Једне ноћи, нарочито дуге и бесане, смислио сам причу. Ујутру, по доласку на посао, набацио сам је на папир, тек да је не заборавим. Наредних месеци сам од ње направио новелу од око 70 страна. Прочитао неколико пута, средио, па послао другару Миодрагу. Он је то читао у неке ситне ноћне сате и његов одговор ме је дочекао ујутру на мејлу. Мало је рећи да је био одушевљен! Ту сам решио да од тога направим роман, за шта ми је требало још годину дана.
Неко време сам тражио издавача, али се то одужило, а како ја нисам човек који воли да чека, лепо сам узео у банци кредит од 1000 евра и сам платио штампање своје књиге.
На крају свега, Велико путовање је изашло на светлост дана у тиражу од 700 примерака, за шта су сви одреда рекли да је сулудо велки тираж за једног потпуно непознатог писца, а и сам жанр научне фантастике не гарантује продају као неки, на пример, љубавни роман. Ипак, све до последњег се продало, па смо одштампали још 400, а у међувремену је изашао и наставак мог првенца Велико путовање – књига друга – Забрањена планина, авантуристчка СФ прича на капиталних 430 страница који је коштао безобразно скупих 1300 дин у књижарама, али се и он продао до последњег. Тренутно немам буквално ниједну књигу код себе, нити постоји једна једина у слободној продаји било где у Србији. Ђаволски се смешкам због тога и сећам оних првих коментара.

3. Риболов?
Одувек сам волео планинарење, скијање и риболов, али је ово последње обележило мој живот. Пецао сам мање него што сам хтео, а више него што би и једна жена пожелела од свог мужа. Пецао од Грчке до француске обале Атлантског океана, од југа Шпаније до севера Норвешке, загазио унутар поларног круга и видео поноћно Сунце како шкрто сија са севера и не да ми да дремнем, већ ме изнова и изнова нагони на воду.
У својој лудости сам својевермено пожелео да у Нишу правимо луксузни риболовачки магазин посвећен пецању на вештачке мамце (вараличарење и мушичарење) и пласирамо га на трафике целе бивше Југославије. Опет су ми сви говорили да сам луд и да ће бити пара само за први број. Ипак, изашло је чак 26 бројева у фулл колору на просечно 60 страна у тиражу од 2500 примерака по броју, а Спин&Флy је постао препознатљив бренд.
Онда сам постао отац и схватио да више немам времена да правим магазине; мењање памперса ми се учинило као светлија дужност и важнија обавеза.

4. Пројекат „Tag my fish“?
Моје друго дете, после Стефка, овог првог, правог. Социјална мрежа за риболовце где риболовац може да тагује врсту рибе коју је упецао, воду на којој је пецао, риболовачки прибор… На тај начин, он дели део својих информација са заједницом, а заузврат добија корисне информације од свих других риболоваца.
Производ је намењен светском тржишту, а стартовао је недавно, полако, пешака, из Србије, иде својим зацртаним путем и планирамо да стигне на највеће тржиште света – тржиште Северне Америке – за годину или две дана, те да одатле има неколико милиона корисника.
Пројекат има и велики еколошки значај, јер се праћењем улова риболоваца ради и свеопшти мониторинг водених екоситема. Тако ће еколози моћи да пронађу воде где се налазе ретке и угрожене врсте риба и по потреби их додатно заштите. Моћи ће да користе апликацију за рано детектовање страних, инвазивних врста риба и делују брзо и превентивно како би смањили шансе да се те врсте даље прошире. Моћи ће да пронађу чак и тачке на реци низводно од којих број улова риболоваца драстично опада и да те тачке маркирају као потенцијална место улива неких токсичних отпадних вода.

5. Фестивал фантастике у Нишу?

Овогодишњи фестивал фантастике, са светским познатим писцима Питером В. Бретом и Адријаном Чајковским, те нашим легендарним илустратором Бобом Живковићем, био је епицентар књижевне фантастике у свету. И то се десило у Нишу. Еј, у Нишу!? Не у Њујорку, Паризу или Лондону, не чак ни у Београду или Прагу, већ у Нишу! Лудило!
Тако нешто се не може организовати са џаком пара, иако су паре неопходне. За тако нешто треба ти тона доброте, љубави, пожртвовања. А моји другари Милош, Бобан, Игор, Снежа и сви остали који су дали свој добринос на било који начин, то имају. Центар свега је, морам да кажем и нагласим уз ризик да се уобрази, наш добри и вредни Милош Петковић. Уз њега, ту је и ванредни вредни борац за културу Срђан Савић, директор Нишког културног центра кога је сами Бог послао на то месту у меру којекавих политичара квази-радника. Такве људе град Ниш треба да чува као мало мало воде на длану, да их мази и пази и да све од себе да их задржи. Јер су они као птице певачице, лако одлете и никада се не врате ако им није пријатно на грани дрвета у вашем дворишту. После вам буде жао јер су баш лепо певали и ваш врт чинили лепшим местом.
6. Син Стефан – риболовац?
Тенисер, риболовац и херпетолог – воли змије више него чоколаде! Изгледа сам добио шта сам и тражио… Нормална деца се на плажи играју у песку, а он је са шест година бежао са плаже и тражио да га водим на камењаре на обронцима Олимпа да тражимо ендемске медитеранске змије. И заиста смо нашли леопард смука, једну од најлепших змија Европе, те блавора, безногог гуштера дужине преко једног метра.
Степске смукове од метар и по налази на километар од наше куће на Трошарини лакше него кад му лопта за фудбал оде у жбуње у сред школског дворишта.
Тенис једнако воли. Недавно је са својих седам година освојио турнир у категорји до 10 година.
Риболов такође. Посебна опсесија су му различите врсте риба. Водимо списак свих упецаних врста, тренутно је на 68. Најлепше успомене носи из Словеније, са Випаве, речице величине Нишаве у сливу Соче, где је упецао две ендемске сошке пастрмке (главатице) од кило. Мислим да ће то путовање заувек памтити!

7. Хобији?
Аман, човече, па зар још неки поред свих ових!? ОК, ексклузивно за потребе вашег сајта ћу признаћу, а и то само зато што сте направили Калфу која је много добра, да волим да скупљам салвете и да хеклам. Шалим се. Не волим.
8. Три речи за Ниш?
Колко је јужно, и није толко тужно. Чек, ово је више од три. Ајд’ поново да покушам. Довољно добро за живот. Може тако? Ово “за” не рачунамо у реч.
9. Три речи за Нишко пиво?
Калфа, Калфа, Калфа! Толико је добро ново пиво Нишки Калфа да сте засенили и себе и конкуренцију и осамили сте се на врху. Живели!
10. Ко је Горан Токић?
То сад као за крај, после свега овога? Аман, ко смишља ова питања, Милоше, ти ли си? Јел смем десето питање да преместим на врх да буде прво? Не смем? Пу бре… Шта, то као нека фора, после свега, ко си ти?
Ок, играћу вашу игру, иако више волим ваше пиво.
Горан је патриота који жели да око његове куће буде мање ђубрета, да се комшије не греју на уље из аутомобила и пластику, да у његовом граду има мање лудака за воланом аутомобила, да има више културно-уметничких догађаја, да има мање беса и насиља, а више разумевања и љубави, да се у његовој држави успех власти мери свеопштим задовољством и срећом грађана, а не по висини просечних плата и пензија… И онда он (ја) као нешто покушава да промени на боље. Ако тако гледамо, можемо рећи да је Горан веома неуспешан у својим покушајима.
С друге стране, моје породица живи у том свеопштем хаосу са широким осмехом, ужива у малим свакодневним стварима и ја ту не бих ништа мењао. Тако гледано, можемо рећи да је Горан Токић један веома срећан ћовек. Све што жели је да ту количину среће задржи што више година. Ништа му више од тога не треба.
Разговор водио и приредио:
Милош Петковић