УЗ КРИГЛУ НИШКОГ са Галетом Кербером
Поново смо се обрели у кафани Кабак, овога пута са Гораном Шепом, познатијим као “Гале Кербер”, фронтменом легендарног рок бенда из Ниша. Гале је велики пријатељ Нишке пиваре па смо имали много тема за разговор.
Први повод свакако је велики јубилеј групе Кербер која је ове године прославила четрдесет година постојања. Занимало нас је шта је понајвише утицало да Кербер тако дуго траје?
Велика посвећеност свих чланова бенда, жива свирка, велика љубав према музици, добри текстови и добре песме. Армија фанова бенда и дан-данас на концертима пева наше песме које су настајале и пре тридесет година, што је нама потврде да оне вреде, да су истина.
Када већ помињемо текстове песама, колико је било тешко у мору текстова изабрати бисере, како би то било онако како је данас?
Није се тактизирало, просто – песма мора да ти легне, да верујеш у то што она поручује. Некако се испоставило да сам ја давао задњи суд, ради се о мом доживљају песме које певам. Прича о певању је прича о убеђивању, да песмом уђеш човеку у мозак. Душко Арсенијевић на пример, он је текстове писао тако што је живео са нама – а и када није, препричавали смо му наше догодовштине. Отуд и теме песама, мотиви, из дружења, истих светоназора. Поред Душка, ту је Никола Чутурило, па Бора Чорба. Сви текстописци са којима смо сарађивали су, првенствено, наши пријатељи.
Ви сте, као бенд, кроз године и деценије, постали један од симбола града Ниша. Једна сте од првих асоцијација када је Ниш у питању, и ваш симбол Кербера везује се за престоницу југа Србије. Какав је осећај сада, после 40. година?
Као према свим великим стварима – немаш неки велики осећај. Није нека велика радост, а била би да смо пре 30. година знали да ће бити овако. Нисмо имали такву идеју, намеру, али смо доживели да нас нераскидиво повезују са нашим градом. Леп је то осећај, не као ерупција и ватромет, више као један здрав понос. И јесмо поносни, али и срећни што смо то доживели.
Ускоро стиже и књига о Керберу (“Кербер – Хронике троглавог пса”), поводом 40. година постојања. Каква су очекивања од те приче?
Да би сместили целу причу, мислим да су потребни томови, јер ипак су то животи и једно велико раздобље али… Ово што ће се наћи у једној књизи јесте есенцијално, и радује ме што је испричано на један необичан начин. Ово ће, верујем, бити бајка о Керберу и рокенролу, са прегршт анегдота и података који могу бити интересантни нашој публици. Такође, биће ово подсетник, да се не заборе неке лепе ствари. Књига ће бити понос бенда, биће још један наш траг.
Имате ли неки савет за младе рокере, како да остваре своје снове?
Само треба да буду доследни. Не могу много савета да дајем јер нисам много савета ни слушао када сам био млад. Ја се не мењам и не прилагођавам на тај начин, мени је и дан-данас најпопуларнији рокенрол. Све сам поистоветио са њим и све му подредио јер то је моја планета.
Сарадња са Нишком пиваром…
Интензивна и на обострано задовољство, рекао бих. Нишка пивара као бренд све више расте, што ме радује. Као Нишлија, хвалим се Нишким пиво, често га и носим са собом. Иначе, Нишка пивара је била спонзор великог концерта у Сава центру (Unplugged), затим прославе јубилеја 40. година у Нишкој тврђави, спота за песму “Бестрага све” и још неколико наших прича. Такође, приметио сам да су све већа улагања пиваре у културу, у манифестације у граду, чиме је, што се мене тиче, Нишка пивара нашла место у нашим срцима.
Које су прве три речи које вам падну на памет када се помене град Ниш?
Мерак, Гостопримство, Темперамент, Традиција, Култура. Морам више од три, то су све ствари које чине Ниш великим градом.
А прве асоцијације за Нишко пиво?
Квалитетно, са Карактером, Укус. Морам да додам да се осећа да га правите са пуно љубави.
И за крај разговора – да ли волите Нишко пиво и зашто ДА?
Ја нисам човек коме је пиво први избор, моја су жестока пића. Ипак, задњих година пијем пиво искључиво због Нишког. Свиђа ми се његова горчина и тај карактер који га разликује од других пива. Фан сам точеног Нишког и малог Нишког, иако знам да је и велико (0.5) исто. Мало ми је заиста фантастично, а точено, које ја зовем “мутно” је више од пива за мене. Много разлога да се пије, а ко није пробао Нишко – обавезно да проба!