УЗ КРИГЛУ НИШКОГ СА бригадним генералом НЕНАДОМ ЗОНИЋЕМ
(63. Падобранска бригада)

Драги пријатељи, уколико сте на Нишком пиву 0.5 приметили бандеролу са симболом падобрана, а на 0.5 и 0.33 поруку посвећену великом јубилеју – 80. година од оснивања 63. Падобранске бригаде, нећете бити изненађени нашим новим саговорником у колумни “УЗ КРИГЛУ НИШКОГ”.

Имали смо велико задовољство и част да у ресторану “Трпеза” угостимо бригадног генерала Ненада Зонића, команданта 63. Падобранске бригаде, па смо уз Нишко пиво, Калфу и специјалитете ресторана “Трпеза” покренули много тема за разговор, с посебним акцентом на горепоменути јубилеј наших пријатеља који су за све нас увек ту – када затреба.

Живели и – уживајте!

Генерале, и овом приликом, у писаном облику, честитамо Вам на прослави великог јубилеја једног од симбола града Ниша – 63. Падобраснке бригаде. Пре него што попричамо о свечаној академији и слави бригаде, замолили бисмо Вас да се вратите на почетак Ваше приче – када сте увидели да ће ово бити Ваш животни позив, како су изгледали први кораци?

-Што се тиче мог личног пута, одлука да свој живот посветим војном позиву и конкретно падобранству донета је у младости. Желео сам да свој радни век започнем управо у овој јединици, јер је мој рођени брат био њен припадник. Он је, нажалост, погинуо 1992. године, али његова посвећеност и храброст су ми остали као трајна инспирација и додатни мотив да се придружим овој славној бригади.

Дошли сте у бригаду, ако се не варамо, пре тридесет година, када је обележено пола века постојања. Како Вам је све то тада изгледало, можете ли са нама да поделите и неку занимљиву анегдоту?

– Када сам се прикључио 63. падобранској бригади пре тридесет година, осећао сам огромну част, али и одговорност, јер сам ступио у јединицу која је већ тада имала пола века историје и традиције. Основана 1944. године, бригада је у ратним и мирнодопским условима извршавала сложене и ризичне задатке, изграђујући реноме елитне јединице српске војске. Иако сам био свестан високих захтева и стандарда, подршка и колегијалност које сам осетио међу старешинама и војницима одмах су ме охрабриле. Осетио сам да сам на правом месту.

Током првих година службе, наша обука обухватала је различите аспекте, од тактичке припреме, летње и зимске алпинистике, до сурових вежби преживљавања у природи. Обуке су нас ојачале и зближиле, формирајући у свима нама нераскидиву везу — не само као војнике, већ као праву породицу.

Нарочито ми је остала у сећању дисциплина коју смо развијали, као и посебан кодекс, „Десет падобранских заповести,” који нас је водио у свакодневним изазовима. Данас, када се бригада развија и обнавља своје капацитете као специјална јединица, поносан сам што сам део ове породице и што имам прилику да младим припадницима пренесем вредности које су мене инспирисале на почетку мог пута  .

С обзиром на то да се друштво мења, долазе нове генерације, шта бисте истакли сада, када причамо о променама унутар бригаде – шта се то понајвише променило у последње три деценије?

– За последње три деценије, 63. падобранска бригада је прешла кроз значајне промене, како у структури тако и у самој обуци. Прва и најважнија промена односи се на технолошки напредак у обуци и опреми. На пример, увођење нових врста падобрана, као што је падобран типа “крило”, омогућило је већу флексибилност у извођењу специјалних десаната, што је додатно ојачало способности јединице за борбу у сложеним и тешко приступачним теренима.

Током овог периода, бригада је значајно побољшала своје капацитете за извршавање специјалних задатака, укључујући операције извиђања и диверзије. Савремени падобранци су сада обучени да користе најновију опрему и оружје, као и да изводе сложене задатке у тимовима, што је еволуирало у односу на раније време када је акценат био више на масовним десантним операцијама.

Још једна важна промена односи се на реформу командне структуре и модернизацију обуке, што је резултирало бољом припремљеношћу и већом ефикасношћу бригаде у извршавању савремених задатака.

Тим променама се прилагођавамо променљивом друштву, али и новим безбедносним изазовима с којима се сусрећемо. Тако, иако традиција остаје темељ нашег постојања, нове генерације падобранаца настављају да обликују будућност 63. падобранске бригаде.

На шта сте посебно поносни када су у питању Ваши људи?

– Највећи понос ми је мој тим и људи који чине 63. падобранску бригаду. Оно што их посебно одликује је њихова изузетна посвећеност, храброст и способност да се увек изнова доказују, било у мирнодопским или ратним условима. Спремност да извршавају најтежије задатке, без обзира на опасности које они носе, чини их неприкосновенима. Њихова изузетна дисциплина, солидарност и способност за рад у тимовима су кључне вредности које су дубоко укорењене у ову јединицу и које нас чине успешнима.

Поред тога, посебан понос представља и њихова упорност у свакодневном усавршавању. Обука и припрема која је неопходна за успешан рад у овим изузетним условима није лака, али моји људи се увек носе са тим изазовима на највишем нивоу.

Наравно, велики утицај на овај дух и успех има и сама историја и традиција бригаде, али оно што највише поносно истичем су људи који ову традицију настављају са истим жаром и професионализмом, као и њихова спремност да стоје једни уз друге у свим ситуацијама.

Наравно да нико не може бити сам у оваквој причи. Можете ли да поменете неке истакнуте појединце који су значајни за сјајну слику о 63. Падобранској бригади?

– У историји 63. падобранске бригаде, неки од истакнутих појединаца који су оставили дубок траг су Чедомир Вранић, Горан Остојић и Видоје Ковачевић.

Чедомир Вранић је основао први падобрански батаљон у НОВЈ,што је било кључно за каснији развој јединице. Његова стручност у формирању и обуци падобранаца поставила је чврсте основе за њен напредак.

Горан Остојић је, својом организацијом и професионализмом, значајно унапредио обуку и дисциплину у бригади, подигавши ниво оперативне спремности и тимске координације.

Видоје Ковачевић као начионик штаба био је одговоран за модернизацију и унапређење оперативних способности бригаде, чиме је значајно допринео њеној ефикасности и угледу у Војсци Србије.

Можете ли, у неколико реченица, да опишете радни дан једног припадника 63. Падобранске бригаде?

– Радни дан припадника 63. падобранске бригаде је захтеван и дисциплинован. Почиње рано са физичком обуком и припремом за падобранске активности. Након тога следи обука у тактичким маневрима, контроли терена и извршавању специјалних задатака, као што су десанти. Вежбе са оружјем и рад у тимовима такође су део свакодневних активности. Све се одвија под строгом дисциплином како би припадници били спремни за све врсте операција.

Која је Ваша порука за будуће припаднике 63. Падобранске бригаде, зашто би требало да крену тим путем? И шта је све потребно како би се то остварило?

– Порука за будуће припаднике 63. падобранске бригаде је да крену овим путем ако желе да постану део елитне јединице коју карактеришу врхунски професионализам, дисциплина и храброст. За успех су неопходни изузетна физичка и психолошка припремљеност, као и континуирана обука и напор. Труд, посвећеност и способност рада под стресом су кључни за напредовање у овој јединици.

Прославили сте велики јубилеј свечаном академијом у Дому војске у Нишу и прослављањем славе Покрова Пресвете Богородице на аеродрому, уз много истакнутих званица из врха државе, садашњих и бивших припадника бригаде, истакнутих појединаца. Такође, од хора Бинички”, преко виолонисте Стефана Миленковића, познатих глумаца, музичара Кикија Лесандрића итд, показали сте да сте више него отворени за грађанство. Какви су Ваши утисци сада, када је све то иза нас?

– Након прославе великог јубилеја 63. падобранске бригаде, утисци су изузетно позитивни. Свечана академија у Дому војске у Нишу и прослава славе Покрова Пресвете Богородице на аеродрому били су важни тренуци за све припаднике бригаде и њене госте. Присуство истакнутих званица из државног врха, као и бивших и садашњих припадника бригаде, дало је догађају додатни значај.

Догађај је био отворен према грађанству, што је показано кроз учешће хора „Бинички“, виолонисте Стефана Миленковића и наступе познатих глумаца и музичара попут Кикија Лесандрића. Овим је 63. падобранска бригада показала своју повезаност са културним и друштвеним животом, доприносећи тако широј заједници. Сада, када је све то иза нас, можемо бити поносни на начин на који је ова прослава реализована, јер је показала да је 63. падобранска бригада више од војне јединице – она је део нашег градa и активно доприноси његовом развоју.

Који су највећи изазови са којима се сусреће 63. Падобранска бригада? Шта су Ваши следећи кораци?

– Највећи изазови 63. падобранске бригаде су одржавање високе оперативне спремности, адаптација на нове технологије и стратегије, као и изазови у логистици и одржавању савремене опреме.

Следећи кораци укључују модернизацију опреме, јачање обуке и прилагођавање новим безбедносним условима и технолошким напредцима.

Имали смо задовољство и да присуствујемо и да подржимо прославу горепоменутог јубилеја, драго нам је да је Нишка пивара уз вас и да сте ви уз Нишку пивару. Стога, које су прве три речи које Вам падну на памет када кажемо Нишко пиво или Нишка пивара?

– Када помислим на Нишко пиво или Нишку пивару, прве три речи које ми падају на памет су: традиција, квалитет и заједништво. Традиција, јер је Нишка пивара једна од најстаријих и најпознатијих пиварских компанија у Србији, са дугом историјом производње пива. Квалитет, због његове препознатљиве и стабилне производње која задовољава високе стандарде. И на крају, заједништво, јер Нишка пивара није само компанија, већ и део локалне заједнице, која подржава догађаје као што је ова прослава, стварајући чврсту везу са локалним становништвом.

Какви су утисци припадника 63. Падобранске бригаде поводом наменски урађених флаша Нишког пива 0.5 и 0.33, са логоом бригаде, поруком и QR кодом на полеђини?

– Припадници 63. падобранске бригаде имају веома позитивне утиске поводом наменски урађених флаша Нишког пива са логоом бригаде, поруком и QR кодом. Овај потез јача повезаност бригаде са локалном заједницом и подстиче понос припадника. Лого и QR код на флашама не само да представљају симболички везу, већ омогућавају лакши приступ информацијама о историји и активностима бригаде.

А које су прве три речи које Вам падну на памет када кажемо “Град Ниш”?

– Када помислим на Град Ниш, прве три речи које ми падају на памет су: историја, култура и традиција. Ниш је један од најстаријих градова у Србији, богат историјским наслеђем, од Римског периода до значајних догађаја из Другог светског рата. Културни живот града, који укључује бројне фестивале и манифестације, као и традиција која се огледа у народним обичајима и гастрономији, чине Ниш важним центром како за локалну заједницу тако и за туристе.

И, за крај, које су прве три речи које Вам падну на памет када кажемо “63. падобранска бригада”?

– Када помислим на 63. падобранску бригаду, прве три речи које ми падају на памет су: професионализам, храброст и одговорност.