УЗ КРИГЛУ НИШКОГ СА ДАРКОМ НИКОЛИЋЕМ

Сви ви који верно пратите нашу колумну “Уз криглу Нишког” знате да смо, претежно, доводили истакнуте појединце и пријатеље пиваре из Ниша и са југа Србије и кроз интервјуе донели прегршт занимљивих прича. Повремено је било и гостију са стране а тако је и овога пута.

Наш гост и саговорник је истакнути српски филмски и телевизијски редитељ Дарко Николић, српској јавности познат по тв-серијама “Једини излаз” и “Немирни”, који се на Филмским сусретима у Нишу поклонио публици након свог филма “Последњи стрелац”. Мимо тога, Дарко Николић је заљубљеник у Ниш, наше гостопримство и мерак, а заволео је и Нишко пиво, које је неизоставни део свих наших разговора.

Живели!

Када си схватио да ће свет кинематографије постати и твој свет, и да ће “посао” редитеља бити твој животни позив?

Давне 1985-те у Пули. Био сам тринаестогодишњи клинац на мору са школом. Задесило се да је за време филмског фестивала. Прескакали смо ограду, повијала нас је милиција (тада се тако звала), набио сам пету на шиљак, али смо успели да ускочимо. Тако крвавог стопала, гледао сам филм под отвореним небом пулског амфитеатра и десила се магија. Филм је био, Хорватов избор, по Крлежи, играла Милена Дравић и Шербеџија. Било је болно и лепо. Тако је и данас бити редитељ.

На студијама си имао задовољство да учиш (и да сарађујеш) са великаном – Живојином Жиком Пaвловићем, шта можеш да нам кажеш о том периоду твог живота?

Био сам Жикина последња класа. Он је био фантастичан, философ, мораш да купиш између редова мудрости које ти пружи. Увео је неке новине па се више снимало, било је више праксе. Не смем никако заборавити да поменем и Мишу Радивојевића, који је преузео нашу класу после Жикине смрти. Такође великан наше кинематографије. Миша је више био другар, практичан, конкретан.

Серија “Једини излаз” те је, на неки начин, прославила, у њој си показао свој таленат и све оно што од тебе можемо да очекујемо у годинама које следе. Како је текла реализација те приче? Подели са нама и неку анегдоту са снимања…

Као и све код мене, било је доста компликовано. И оно што није морало, дешавало се због мене, јер увек инсистирам да локације буду невиђене. Тако сам пронашао објекат који је био кућа лика ког је тумачила Дана Максимовић, који се налази на Повлену. Кућа изгледа као Нојева барка, на врху једног брда, 45 минута од Ваљева. Тако да је комплетна екипа, осам дана, путовала тамо-вамо, камиони са техником се једва попели, јер од једног момента је туцаник, али сви када су по први пут видели где се налазимо, престали су да куну и уживали сваки дан.

Иза тога, уследила је серија “Немирни”, шта можеш да нам кажеш о тој серији која је побрала више него позитивне критике публике у региону?

На Немирним сам још више уживао. Имао сам већ праксу дугог снимања, што волим, некако цела екипа се зближи. Буде наравно и много проблема, али тако је у свакој породици. На тренутно јединој манифестацији у Србији која награђује серије, Златна антена, добили смо три награде. За најбољу серију, фотографију и женску епизодну улогу.

Недавно си на Филмским сусретима промовисао филм “Последњи стрелац” са Ненадом Јездићем у главној улози. Како си задовољан тим остварењем?

Све их волим подједнако 🙂

Које би филмове и серије препоручио читаоцима наше колумне и љубитељима Нишког пива, шта је оно што се теби посебно допало у послењих пар година?

Гледам много филмова и серија, али да за ову прилику и бинџовање уз пиво издвојимо неколико забавних серија. Banshee, Warrior, Happy1, The Boys.

Ко су ти омиљени редитељи (и домаћи и страни) а са којим нашим глумцима ти је било посебно задовољство да сарађујеш?

Фридкин, Фелини, Тарковски, Кјубрик, Парк, Гилијам, Копола, Вилнев, Алфредсон, Павловић, Митровић, Марковић. Највеће задовољство је само снимање, тако да су ми глумци са којима тренутно радим, посебни.

Савет за будуће младе редитеље?

Главом кроз зид.

Будући планови?

План је да се остваре планови 🙂

Зашто волиш Ниш, шта је оно што те привлачи ког њега?

Ниш не можеш да не волиш. Пре двадесетак година сам дошао на прво вече фестивала и на крају остао недељу дана. Морам да напоменем да сам дошао онако. Људи су пријатни и гостопримљиви, имам и пријатеље ту, ево овај ваш Милош 🙂

И наравно, храна.

Које су прве три речи које ти падну на памет када кажемо “Град Ниш”?

Мрак, филм, Шабан.

А прве три речи када кажемо “Нишко пиво” или “Нишка пивара”?

Мрак, одлично, још.

И прве три речи када кажемо “Дарко Николић”?

Долазим у Ниш!