УЗ КРИГЛУ НИШКОГ са Декијем Ла Кампанелом

          Драги наши, настављамо тамо где смо стали прошле године – позивамо драге пријатеље и истакнуте појединце на „криглицу“ разговора и добру клопу у неком од нишких ресторана и пивница – „Уз криглу Нишког“.

          Одлучили смо да први интервју ове године буде весео, па да нам таква свима буде и година. Зато смо звали човека који је једна од првих асоцијација у Нишу када је весела, добра атмосфера у питању – ради се о оснивачу и певачу бенда „Ла Кампанела“, страственом Нишлији и локалпатриоти и, наравно, драгом пријатељу свих нас у Нишкој пивари – Дејану Стојиљковићу познатијем као „Деки Ла Кампанела“.

          Избор је пао на кафану Кабак, где смо уз специјалитет Чорбаџијско и точено Нишко обавили крајње занимљив разговор а повод је био заиста леп: 30 година од оснивања бенда Ла Кампанела.

          Нек им се са срећом и живели – Уз Криглу Нишког!

  1. Можеш ли да се вратиш на сам почетак и откријеш нам како си упливао у музичке воде, али и како је настао бенд Ла Кампанела?

 

Рођен сам 08.06.1974.године. Почео сам да се бавим музиком са 15 година и први бенд ми је био “Керин” и то је трајало од 1991.до 1994. године када сам основао бенд “Ла Кампанелла” са млађим братом Ненадом.

Од почетка смо гајили Еx-Yu рок правац јер смо желели да свирамо и певамо оно што и приватно волимо да слушамо… Музика је убрзо ушла под кожу и постала је саставни део мог живота… Свирали смо у нишким кафићима и клубовима: Колумбар, Хектор, Ибис, 17-ица…

Сарадња са телевизијама је допринела да за кратко време пуно људи чује за наш бенд и постали смо синоним за добру забаву у граду. Наша свирка се заснивала на клавијатурама, уз помоћ миди фајлова које смо сами правили, па смо убрзо и направили сајт за миди фајлове на коме смо и продавали другим музичарима то што смо правили и свирали.

https://lacampanella.com/

Касније смо проширили понуду и на ритмове који у много чему олакшавају свирку. Како се ширило пословање тако се повећавао и бенд па смо самим тим били и интересантнији широј публици и почела су путовања ван Ниша…

 

  1. Како је било првих неколико година, са каквим сте се потешкоћама сусретали?

 

У почетку, док смо још били млади, нисмо се обазирали на зараду већ смо само желели да свирамо И да се дружимо. Није било пара нити неког нашег већег улагања у опрему. Све у складу са могућностима, више као хоби нам је била музика.

Први проблеми су настали када је требало одсвирати неку већу забаву, па кад је требало обезбедити озвучење, превоз… И онда смо полако улазили у свет професионализма и схватили да морамо озбиљнији приступ свему да имамо ако зелимо музиком да се бавимо.

  1. Можеш ли са нама да поделиш неку занимљиву анегдоту са неког венчања, рођендана, прославе? Или више њих јер их се сигурно накупило за 30. година…

 

Свуда смо били добро прихваћени где год смо свирали али је некад знао да буде проблем због репертоара који се разликовао у односу на Ниш када смо рецимо свирали у Чачку, Крушевцу, Врању па је било непријатних коментара попут: “Добро певаш али ти то овде неће проћи.”

Чак смо једном били умало истерани са свадбе јер смо по речима бесног ујака „држали концерт“ и нисмо свирали свадбарски репертоар.

  

  1. На који начин си још у музици – караоке, продукција и слично?

 

Музика ме је скроз окупирала. По;ео сам од јутра до мрака да свирам, певам, компонујем, програмирам па су се поред наведеног сајта за музи;аре јавиле и неке идеје о разним такмичењима. Са Миком из Лутајућих срца смо организовали годинама Караоке фест у;еника основних школа где смо бирали најбоље певаче на територији нашег града.

Поносан сам на тај период јер смо изнедрили пуно добрих певача на које смо можда и ми утицали да се баве музиком.

Тако смо и упознали Мину која вец десетак година наступа и пева са нама. Била је победник у својој школи Вожд Карађорђе и ми смо је касније врбовали за наш бенд јер се истакла у односу на остале.

 

  1. Са којим си нашим познатим музичарима и певачима/певачицама „делио микрофон“ и имаш ли посебно драге колеге који би да истакнеш овом приликом?

 

Највећу сарадњу и пословну и приватну смо остварили са Јелленом која у свом имену има два слова Л као и Ла Кампанела (La Campanella). Такав је и договор био када смо започели сарадњу. Да скренемо мало пажњу.

Али поред ње одлична сарадња је и са Прслоок бендом на почетку наше каријере а касније и са Сашом Матићем, Маријом Шерифовић, Дејаном Цукићем, Луисом, Зораном Павић, Недом Украден, Ренатом Хенцом, Топалком, Романом…

Имао сам ту част да на Копаонику певам са Лепом Бреном, Сашом Ковачевићем у хотелу Гранд где смо годинама наступали са Сашом Минчићем, саксофонистом и музичким менаџером планине, а са којим и дан данас имам одличну сарадњу, и приватну и пословну.

 

  1. Шта је то што бенд Ла Кампанела чини тако траженим у Нишу и шире: да ли је до репертоара, ваше енергије, увежбаности и континуитета, свега по мало или има још неких „посебних састојака“?

 

Оно што нас можда издваја у односу на друге бендове је енергија коју пружамо и начин на који се трудимо да сви буду задовољни. Схватили смо да од нас зависи забава и расположење свих па смо послу приступали најозбиљније што можемо. Некад и превише давали себе. То су људи препознали и из тог разлога и прихватили на најбољи начин. Има мало утицај и репертоар који је разнолик, за све људе од 7 до 77. Квалитетна музика, праве вредности и без компромиса.

 

  1. Какав је осећај када знаш да трајете 30 година и када можеш да се осврнеш уназад и да евоцираш успомене које се протежу кроз чак три деценије?

 

Имам утисак као да сам 50 година у музици а не 30, као да од првог дана живота певам – Хахахах, не памтим време пре музике. Не знам чиме сам се бавио… Хахаха… Шалим се мало али је много леп осећај та истрајност. Нешто што сам давно започео а и даље сам у томе и уживам све више и више.

 

  1. Шта би Деки Ла Кампанела из 2024. године рекао Декију Ла Кампанели из 1994. године – тј. да ли би нешто мењао или не?

 

Једини савет који би му дао односи се на ауторски рад. То сам некако морао за све ове године да испоштујем, да снимим несто, било шта што би оставило мало већи печат али никад нисам имао неку песму за коју бих био сигуран да је то то па сам се определио да је боље да свирам туђе добре песме него лоше а своје.

  1. Откуд тај назив „Ла Кампанела“ и јеси ли ти био „кум“ бенда или је то био неко други?

 

Мислим да је мој брат Ненад кумовао називу по узору на серију Музиканти… Цане, Рајко и Бурдуш звали су се Ла Кампанела.

 

  1. Шта је оно што Ниш чини градом тако добрих домаћина, сјајних кафана са најбољом храном, градом весељака и мераклија и, наравно, градом Нишког пива?

 

У Нишу се одувек слушала добра музика. Она са собом повлачи и лепо расположење па самим тим су и људи добри. Увек спремни за салу, за забаву.

Кад томе додамо добру храну и одлично Нишко пиво онда је провод загарантован.

 

  1. Које су три прве речи које ти падну на памет када кажемо „Град Ниш“?

 

Када помислим на Ниш прве три ствари које ми падају на памет су Нишка тврђава, парк Чаир и пријатељи.

 

  1. Познато је да смо више пута сарађивали (бенд и Нишка пивара), увек на обострано задовољство. Које су прве три речи које ти падну на памет када кажемо „Нишка пивара“? И „Нишко пиво“?

 

Сарадња са Нишком пиваром је одувек била одлицна. Одликује вас добар квалитет и пива и људи који раде у пивари, као да је све то повезано. Можда и јесте. Пиј Нишко пиво да будеш јос бољи цовек. Звучи као слоган, увек је све на врхунском нивоу.

 

  1. А које су прве три речи које ти падну на памет када кажемо „Деки Ла Кампанела“?

 

Деки Ла Кампанела – ведрина, упорност, позитивна енергија. Мада бих више волео да чујем шта други људи мисле о мени а не сам да се хвалим, хахахахаа.

 

          Ми бисмо, за крај, додали да је Деки дипломирани инжењер електронике, члан Менсе (IQ 156 по Кателовој скали) отац двојице синова, Николе и Ђорђа (обојица су ди-џејеви, познати као DJ Јоhnny и DJ Djоzly) са којима у последње време све чешће наступа, претежно на прославама 18. рођендана. На тај начин, спојиле су се две генерације, а спојила их је љубав према музици. Живели.

 

Разговор водио и приредио:

Милош Петковић