УЗ КРИГЛУ НИШКОГ са @TECAKUVA

„ХРАНА ЈЕ ПОТРЕБА СТОМАКА, ПИВО ЈЕ ПОТРЕБА ДУШЕ“

Недавно смо угостили једног мајстора кулинарства, Нешу Травку, а сада је ред дошао на Александра из Ниша, у народу познатијег као @tecakuvа. Теча је поносни отац троје деце: Михајла, Василија и Анастасије, аутор књиге рецепата “Нишки кувар” и човек који на друштвеним мрежама људима помаже да на што лакши начин, код куће, своју трпезу учине магичном.

Место сурета била је кафана Кабак, где смо уз точено Нишко и сјајне специјалитете које тамо служе, поразговарали са Течом, искреним мераклијом који на леп начин промовише југ Србије, где је још као дете учио занат од прабабе Косане и деде Душана, који је био надалеко чувени шеф кухиње. Шта нам је све рекао у перо, и колико је наклоњен Нишком пиву, можете сазнати у наставку интервјуа…

Живели!

Течо, да ли можеш да се сетиш када се родила идеја, или да нам препричаш анегдоту како је настала прича данас многима позната као “Теча кува”?

Наравно да могу, вратићу се на почетак, када је настала прича која се данас зове “Теча кува”. Ја сам одрастао уз прабабу (по мајци) у Заплање горе, а деда по оцу је био посластичар, радио је у Војну болницу и приватно. На срећу (или несрећу) код мене у породицу сви добију прво дете већ са 21. годину па тако и ја, испоштовао сам традицију. Надам се да ће мој старији син малко да попричека. Са доласком друштвених мрежа, почело је да се слика оно што се спремало, па се објављивало и онда је, код мене, све почело 2020. године. Колегиница с посла, Милена, сугерисала ми је да направим страницу на инстаграму где ћу да објављујем све рецепте и јела. Испрва сам мислио да је то превелика обавеза али ме је убедила рекавши да ја свакако већ спремам стално и повремено објављујем, само бих сада све груписао на једном месту. И одлучио сам, средином фебруара 2020. године да снимим видео како спремам батачиће, на мој начин.

Како је то изгледало?

Канта од полудисперзију, на њу шерпа напуњено с брашно, па одозго кригла Нишко и на њу прислоњен телефон да може да ме снима одозго. Катастрофа, још ми је Анастасија имала годину и по дана, проходала, иде тамо-амо, да ли да је вежем до снимам, нисам знао шта ћу. Међутим, прошло је то снимање глатко. Ја до тад никад пре нисам монтирао клип, нисам ни знао да то може на телефон па сам сачекао да сви поспавају па сам узео лаптоп. Радио сам до три ујутру али клип се није сачувао – испразнила се батерија. Ујутру од седам сам све поново па сам поставио на инстаграм.

И, какве су биле прве реакције?

Тог дана сам ишао до село, био је Свети Трифун – кад сам се вратио увече, видим стотину прегледа и десетину лајка. Оволка моја мука за десет човека а ицепио сам га, млаћење празне сламе, што би рекли код нас у Ниш. Пар дана касније, погледам ја на инстаграм – 25.000 прегледа, нисам могао да верујем. Ипак, плашио сам се од монтаже – имам три детета, немам луфт да стално то радим по неколико сати. Тада је наишла несрећна корона, затварање и ја, у изолацију – спремај, снимај, сликај, спремај, снимај, сликај и, у једном тренутку, 10.000 пратилаца. Јави ми се тада једна маркетинг агенција из Цеље у Словенији, због “Дана Баварске републике” у Београду, поводом Октобарфеста. Позвали су ме у Београд и ја сам бринуо због трошкова али су дали издашну понуду, и то је био замајац, па је почео да расте и број пратилаца.

Привукао си и пажњу медија?

За почетак, звали су ме у “Практичну жену”, па су почеле и нишке телевизије, мада нисам имао много времена за то. Сам ми то није оптерећење, то је сада део живота, навикао сам се.

Да ли се носиш (или не носиш) са популарношћу, а како на то реагују твоја деца?

У принципу, и носим се и не носим се. Свима одговорим, издвојим време, ово сада радим због људи који ме прате – гдегод, било у супермаркету или на улици. Не би било лепо да игноришем људе, имам боље услове за живот због овога што радим и увек се трудим да узвратим поштовање и подршку. Клинцима је страшно интересантно, најстаријем баш и не јер често добија коментаре: Јао, теби је тата Теча кува. Он узвраћа са: Није он мени тата, ја сам њему син. Или: Није он Теча кува, он је мој тата.

Нека занимљива анегдота из твоје приче?

Дешавало се да, понекад, напишем старински рецепт – на чашу. Добијем 200 питања у року од пола сата – Колика је чаша? Људи то не могу да повежу. Не могу да повежу ни “прстохват соли”, питају колико је то грама. Нема ту грами, узмеш у прсти и посолиш. Нису ми, на пример, веровали да четвртину прасета можете да спремите у плеху, само са водом и сољу. Ја им увек кажем да прво пробају и сами. Ја, што се и види, причам по нашки, Ниш не мењам никако, па ни по падежи. Причам како се прича у окружењу где сам одрастао, то сам ја. Па се људи збуне. Скоро сам рекао да, ако не могу да ме слушају људи стално, да узму плајваз и реше си проблем. Одмах иду питања: Шта је то плајваз? Рекох – Тајни састојак, без њега рецепт не може да успе.

Да ли имаш неки омиљени рецепт, који најчешће волиш да спремаш?

Ја сам одрасо на баницу. Баница или гибаница, са вучене или купљене коре, свеједно.

Шта је најважније за добру баницу?

Могу да направим баницу са јефиним и са најскупљим сиром, неће људи да примете. Ако је сир мање укусан, додај више јаја, со, јогурт. Рецепт је звезда водиља до циља, али нису сви путеви исти до доброх јела, нити је трагедија да се погреши и тако научи.

Прве три речи које ти падну на памет кад кажем “Град Ниш”?

Делијски вис, љубав и породица.

Прве три речи које ти падну на памет када кажем “Нишко пиво” или “Нишка пивара”?

Мерак, душа и Медијана. Ово Медијана морам да појасним – јер мислим на старо пиво Медијана. 2003. године, нажалост, умро ми је деда. Кренули смо да рашчишћујемо нешто и дошли до запечаћеног бунара – како смо га отворили, тако конопче, закачено на оно витло где је ланац. Оп, оп, оп, оп, кожно торбиче доле и у њега четири Медијана пива. Отворимо оно пиво и пробамо – ништа му није. Прва лига. Бунар је био запечаћен 1989. године, тако да – ко зна колико је тачно ту стајало, неко га је заборавио. А ја укус не могу да заборавим, кад ми неко каже Нишко пиво – ја кажем “Медијана”. Додао бих и четврту ствар – то је календар – из 96. године, стајао је код деду по оца на зид, имао је облик Супериор пива и на њему је писало: Храна је потреба стомака, пиво је потреба душе.

Порука за крај…

Људи, кад пијете мало Нишко, искључиво да буде ладно!

Разговор водио и приредио:

Милош Петковић