УЗ КРИГЛУ НИШКОГ са Спиром Николићем

Нови интервју који смо дуго чекали – млади глумац Академског позоришта Стефан Спира Николић, професор историје и човек који се крије иза маске аутентичног пивског суперхероја Супер Мишка. Спира је љубитељ Нишког пива, млад, школован и успешан, познат и по многим улоигама у позоришту – ми смо га позвали да, уз добру клопу и Нишко пиво поразговарамо о многим занимљивим темама. Уживајте!

1 – Неретко смо разговор са гостима започињали враћањем у прошлост, на саме почетке њихових каријера, али сада желимо да кренемо од Супер Мишка, стрипског хероја из стрипа “Супер Мишко пије Нишко” који је “оживео” на нишавском кеју и дружио се са Нишлијама. Какав је осећај бити локални суперхерој и како сада гледаш на то искуство?

Осећај је предиван, у почетку је било мало забринутости како ће људи прихватити Супер Мишка, али је њихов однос, срећа, осмехе које су имали били јако срдачни и већ након пар минута дружења сам знао да ће бити предивно. Након ево три године од тада осећај и успомене су само још јаче и значајније. Обрадовало ме и то колико су заправо људи били упућени у догодовштине стрип јунака Супер Мишка, па су ме често питали и где ми је љубимац и пратилац у авантурама, Турбо Чапа. Још једна ситуација ми је остала у сећању, да је, приликом једног сликања, тата са децом рекао “Ево коначно и један истински суперхерој за одрасле”.

2 – Глума је један од твојих позива али и твоја љубав. Можеш ли нам рећи како је све почело и које су то представе и улоге које су ти најдраже?

Почело је кад сам био мали, у позоришту у Врању. Гледао сам представе и одушевљавао се глумцима како они то раде, међутим када сам ја стао на сцену, био сам се скроз збунио и заборавио текст на аудицији. Ипак, коју годину касније имао са среће да прођем аудицију и постанем члан ансамбла. За време студија када сам се преселио у Ниш преселио се и мој глумачки живот, јер сам прошао аудицију у Академском позоришту СКЦ и ту сам имао прилику да играм у различитим представама, попут представе Мученици, Предграђе, Тајна старе воденице, али и у сарадњи с НКЦ-ом серијал Патуљци и виле. Не бих могао да издвојим баш једну, јер сам у свакој научио нешто о животу, али и о себи.

3 – Играш и у представама за децу али и у представама за младе/одрасле. Шта је захтевније, теже за тебе?

За децу дефинитивно. Захтевније, јер деца умеју да препознају неискреност и када на сцени није живот. Такође, је и изазовније, јер деца одмах покажу своја осећања док гледају представу, било да су уплашена, насмејана или им је представа досадна. Њихов аплауз на крају може много тога да каже, а још уколико буде сликања, то значи да је представа успешна и да је прича пренета.

4 – Поред глуме, ту је и историја. Крајње занимљив спој. Шта те је привукло “учитељици живота”?

Одувек ме је занимала историја, прошлост, како је то некада било. Још кад ми је деда причао своје догодовштине и сећања из младости и начин на који је то радио је учинио да заволим те приче и да ми остану у сећању. Касније се то кроз школу у студирање само надограђивало и приче из прошлости и историје, било наше било светске, су постале још занимљивије и интересантије.

5 – Поред глуме и историје (и “тајног” живота” суперхероја) шта је оно што те испуњава? Препорука за младе људе како да споје неке лепе хобије и интересовања?

Дружење, музика, неке хуманитарне или еко акције. Као председник парламента на Филозофском факултету у Нишу често имам прилику да радимо и покренемо различите акције, али то упознавање, дружење, успомене које се стварају са другим људима могу много да значе. Препорука је само да се буде активан и свестан, и што један мој друг каже “ради оно што те ради”.

6 – Да ли је у припреми нека нова представа у којој ћеш играти? Какви су ти даљи планови када је у питању позориште?

У припреми је нова представа у Академском позоришту, очекује се крајем октобра премијера, биће изузетно захтевно, јер нисам радио до сада такву представу, са озбиљном поруком коју можда и неће баш свако моћи да разуме и прочита из самог извођења представе. Идеја је да будем ту свакако у позоришту, и поред посла и других обавеза, јер као што људи иду у теретану или на тренинг да би збацили негативну енергију, тако у позоришту може човек да се испуни позитивном и пријатном енергијом.

7 – Када кажемо “Град Ниш” које ти прве три речи падну на памет?

Историја, култура и добра храна дефинитивно.

8 – А када кажемо “Стефан Спира Николић”? И откуд то “Спира”, можеш ли са нашим читаоцима да поделиш анегдоту?

Кад је мој отац био мали била је популарна серија Поп Ћира и поп Спира. Једног дана након неке одређене епизоде коју је гледао са другарима отишао је у другу собу, коју су у међувремену бака и дека реновирали и ставили нову слику. На слици је био мој прадеда који је доста подсећао на глумца који је играо Спиру у серији. Када су то видели другари су га прозвали Спира. Тако је остао надимак који и ја данас носим.

9 – За крај, три речи када кажемо “Нишко пиво”?

Опуштено, хладно, питко.