УЗ КРИГЛУ НИШКОГ са Милицом Радуловић

Пето дружење, разговор и нова гошћа, Милица Радуловић, директорка Позоришта лутака из Ниша. У пријатној атмосфери нишке кафане Кабак имали смо прилику да поразговарамо са њом и покренемо многе занимљиве теме али и да сазнамо да ли јој се и зашто допада наше и ваше Нишко пиво.

 
На почетку разговора, интересовало нас је колика је одговорност у вођењу једне тако значајне институције као што је Позориште лутака у Нишу?

Одговорност је велика, тога сам свесна од почетка и зато веома озбиљно приступам послу, можда некад и озбиљније него што би требало. Када треба да донесем (праву) одлуку, ја се изместим из времена и простора и покушавам да сагледам ствари из будућности, као да читам неку стару монографију у којој видим шта је и како урадила особа која је на месту директора Позоришта лутака. Поред одговорности, осећам и велику радост што водим тако важну институцију за културу града Ниша.

Која је улога Позоришта лутака за град Ниш?

Улога је веома важна. Поред луткарских ми имамо и драмске представе, и то не само за децу већ и за одрасле. И странци и људи из других градова Србије знају за наше позориште и упознати су са нашим активностима. Ми смо, заиста, амбасадори града, зато ме радује што смо препознати и што смо препознатљиви.

Познато је да Позориште лутака сваке године у Ниш донесе прегршт награда са фестивала, Нишлије су навикле на то. Која је тајна успеха, поред сјајних глумаца и свих осталих чланова вашег колектива, шта је то што је утицало на толики број награда?

Од када сам на челу Позоришта лутака имамо много награда, неких 40-ак, што је десетак годишње у просеку. Колико год ја била скромна, не могу да бежим од успеха. Од тих 40 чак 8 су Grand Prix-а. Последњи Grand Prix, пре мог ступања на функцију 2018. године је био 2008. године, пре десет година. У последње четири године, од којих смо више од две имали проблема због короне, освојено је 8 великих награда и чак 32 награде стручних жирија. Није лако, много је труда уложено. Ја сам неко ко бира текстове, то ми је и струка, а бирам и редитеље док они имају пуну слободу да одаберу своје сараднике. Нисам фаталиста али заиста верујем да прст судбине и срећа имају своју улогу када су наши успеси у питању.

Деца наших запошљених често долазе код вас у Позориште лутака, а све више људи чита нашу рубрику “Уз Криглу Нишког”. Можеш ли, за све њих, да препоручиш неколико представа, како за децу тако и за одрасле?

Када сам дошла, нисам правила радикалне резове и нисам склањала раније представе са репертоара, зато ћу радо поменути и неке од њих. Када су у питању најмлађи, препоручила бих “Паткицу Жуткицу”, затим “Принцезу на зрну грашка” и представу “Три прасета”. За старију публику – урадили смо предивну бајку “Легенда о Месечевој принцези” која је, иначе, прва представа рађена у мом мандату. Даље, представа “Поп Ћира и поп Спира”, изузетна представа, долазе старији без деце да је гледају и одушевљени су. На крају, препоручујем “Палчицу” и “Дванаесто море”.

А какви су будући планови, шта нам лепо припремате за наредну годину?

Мени глумци стално понављају како је тешко да поновимо успехе, да наставимо још боље што доноси чак и дозу страха. Поучена досадашњим искуствима, трудим се да све радимо растерећено јер то даје добре резултате, када нешто превише форсирате – може доћи до грешке. Имамо велике планове, добре текстове за млађе и нешто старије, одабир добрих редитеља па се надамо да ћемо наставити да бележимо успехе и да што више награда донесемо у Ниш.

Можеш ли са нама да поделиш неку анегдоту, неки тренутак за памћење који се десио током твог досадашњег рада у Позоришту лутака? Можда најсрећнији тренутак?

Много се тога десило за претходне четири и по године, не могу да се сетим свега. Али, сећам се фестивала у Ужицу, било је “Цвеће мале Иде” за коју смо добили пет награда, укључујући и Grand Prix. Тада сам први пут изашла на сцену да примим награде, једва сам их све држала у рукама и, искрено, савладала ме је еуфорија. Предиван тренутак. Такође, постоји још један који бих издвојила. У тренутку када сам проживела трагедију на приватном плану, звали су ме из Грачанице, где је представа “Палчица” освојила шест од осам награда, укључујући и Grand Prix. Након свечаног уручења, подигла сам се, за мене је то била и утеха и награга одозго, од Бога.

Након ове две лепе приче, занима нас да чујемо које су три прве речи које ти падну на памет када кажемо “Град Ниш”?

Љубав, Деца и Тата.

Сви ми, који радимо у Нишкој пивари, трудимо се да у складу с могућностима, у што већој мери подржавамо културу. Отуд и сарадња са Позориштем лутака, где су место пронашли наши сокови – Нишки клакери и Нишка наранџа. Како видиш ту сарадњу сада и у будућности?

Много нам значи сарадња и подршка Нишке пиваре, лепо је да се међусобно подржавамо и да сарађујемо. Ми, као амбасадори културе града Ниша, имамо одличне контакте и ван земље, много људи долази код нас у позориште и воли наше представе. Зато бих искористила прилику да позовем и друге да започну сарадњу са нама јер се испоставило да она увек буде плодотворна.

И, за крај, да ли ти се свиђа Нишко пиво и зашто ДА?

Нишко пиво је одлично! Радо га пијем, драго ми је да имамо наше Нишко. Сматрам да сви у Нишу треба да га афирмишемо у што већој мери.

Разговор водио и приредио:

Милош Петковић