
УЗ КРИГЛУ НИШКОГ СА НЕМАЊОМ НЕШИЋЕМ
Стиже нам јесен а са њом и нешто хладније време, те баште кафића и ресторана остављамо за наредну годину. Поред печурака и плодова, свуд око нас ничу популарни паб квизови, који су постали глобални феномен и сјајан вид провода који окупља велики број људи.
Због свега тога бирали смо госта за ову прилику, ког вероватно знате са малих екрана. Он је успешан и познат у квизашким круговима, нарочито као победник неколико телевизијских квизова, од којих се посебно памти она у Супер Потери, под слоганом “Ицепи ги сви”.
Управо тако се зове екипа чији је Немања део, екипа која је недавно победила на Ле(т)њем бар квизу у кафе бару Лењивац. Ту смо се и нашли са њим, да уз добру клопу и Нишко пиво направимо једну лепу причу за све вас верне читаоце.
Немања се већ показао као неко ко даје тачне одговоре на тешка питања, па смо се потрудили да га бар мало “бацимо на муке”.
Живели!

Немања, можеш ли да се вратиш у прошлост и са нама поделиш тренутке у којима си заволео квизове? Који је то квиз био и шта те је највише привукло?
Можда звучи као најгори клише, али мислим је љубав према давању тачних одговора датира из доба када сам био мало дете. Откако ме је мозак наградио великом дозом допамина за први тачан одговор, ја имам жељу да то стално понављам. Наравно, у почетку је то било у кући, затим у школи и на крају се то пренело на квизове.
Нажалост, припадам генерацији која је током одрастања, деведесетих година била ускраћена за много шта, па између осталог и за добре квизове. Ми смо само слушали о томе како је „Квискотека“ била савршен квиз који се осамдесетих, готово, религиозно пратио у свим породицама.
Први квизови знања којих се сећам су били, наравно, „Слагалица“, која и даље стоји чврсто на свом месту, као и помало заборављени асови „Кешоловац“ и „Златна жица“. Долазак „Милионера“, као првог целовечерњег квиза, је на мени оставила такав утисак да су се мени отворили нови хоризонти. И никада нећу моћи да прежалим што нисам могао да учествујем у тим првим сезонама јер нисам имао довољан број година. После тога су се ређали квизови „Сам против свих“, „Најслабија карика“, „Руски рулет“, „Мултимилионер“, „Високи напон“ итд. Све се то религиозно пратило, из недеље у недељу, али до 2016. нисам имао храбрости да се пријавим ни на један.
Које су то области које ти највише леже?
С обзиром на то да сам мастер историчар, онда је једна од јачих области историја, мада сам и ту имао катастрофалне грешке. Како сам пасионирани гледалац домаће кинематографије, неретко то наводим као најјачу област приликом испуњавања пријава за квизове. Уз то, увек је добродошло питање из спорта јер се годинама прате разноразна спортска дешавања.
А које области су твоја “Ахилова пета”?
Пре неки дан сам гледао хрватску верзију „Супер потере“ и тамо је један од трагача/ловаца задужен за питања из математике. Када се појави та област и њихов најбољи квизаш, чак светски првак у квизингу, беспомоћно гледа према свом колеги и очекује спас од њега. Великом броју квизаша су, управо, природне науке највећи проблем, па тако и мени. Уз то бих додао митологију и страну музику. То су области из којих и на основна питања понекад не могу да „извучем“ одговор.
Како су, хронолошки, протекла твоја појављивања у телевизијским квизовима у којима си, као по правилу, односио победе?
Заправо је мој пут започео поразом и то у „Потери“ 2016. године, али то је можда и најбоља ствар која ми се десила, у квизашкој „каријери“, јер сам из њега много научио. Као на пример, да не треба размишљати о нетачним одговорима које си дао, гледај да их потиснеш што дубље, прогањаће те кад-тад, није нужно да то буде одмах. Затим, потруди се да ти буде лепо током снимања, гледај да лепо репрезентујеш себе и свој крај и никада не води никога на снимање. Наиме, тада сам водио тадашњу девојку, а садашњу супругу и никада више никога. То ми је само стварало додатни притисак.
Након дуге паузе и скупљања знања и искуства започиње победнички низ. Најпре сам победио, заједно са још једном учесницом квиза, Маријом Бунгуровић, у „Потери“ 2023. када смо заједно освојили и одбранили 760.000 динара, затим сам победио у „Најслабијој карици“ 2024, а награда је била 444.000. Између та два квиза био је још један квиз „Бум“ на Блиц ТВ у коме смо учествовали, тимски, Милош Илић, Иван Стаменковић (Драјзл) и ја и укупно освојили 300.000 динара.
На крају је дошла, као круна, победа у, најзахтевнијем и најемотивнијем квизу икада „Супер потери“ када сам освојио 1.480.000 динара што је био изузетан успех. При том не мерим успех у освојеном новцу јер се ви ту борите највише са собом. До које мере можете да изложите тело адреналину који је свуда око вас, да ли можете да одржите фокус и концентрацију све време трајања завршне игре. Знање је важно, али ако се ментално припремите како треба онда сте на добром путу да изађете као победник.
Имаш ли какав савет за све оне који би да се опробају у неком од квизова?
Идите да уживате, потрудите се да се ви добро осећате. Све је то један шоу, и све продукције воле када им дође неко ко је спреман да искочи из оквира, да пева, ако треба, да се нашали, да буде аутентичан.
Шта мислиш о паб квизовима у Нишу? Представи нам твоју екипу “Ицепи ги сви”?
Неизмерно сам срећан што Ниш добија све више паб квизова, формира се једна озбиљна и квалитетна база квиз-играча. Када сам ја кренуо на паб квизове 2018. нишка квизинг сцена је била на самом старту, а већ на ивици опстанка. Морам да похвалим момке који су организовали „Сфинга“ квиз јер су захваљујући ентузијазму и упорности успели да преброде кризу када им је долазило пет екипа по квизу, а сада су дошли до тога да имају преко двадесет, у просеку.
У последњих годину дана смо дошли до тога да имамо макар по један квиз дневно што је заиста дивно. У име свих квизаша ја се захваљујем свима који су то омогућили овог граду. Од поменуте „Сфинге“ преко „Ленјег квиза“, „Квиз мастера“, „Ацковог спортског квиза“, „Рандома“ и свих осталих.
Што се тиче екипе у којој ја играм „Ицепи ги сви“ ми смо доста добар пример како квизинг повезује људе. Доста се мењао изглед наше екипе у последње време, од оснивача ту су остали само Петар Митић и Младен Младеновић док су се остали повукли са сцене, за сада. Ја сам се ту позиционирао као најстарији придружени члан, а онда смо се упознавали са људима на разним паб квизовима и појачавали се, па сада кор екипе чине још Мирослав и Јелена Димитријевић, Срђан Савић, Александар Глигоријевић, Марија … а понекад доведемо лесковачку квизинг ведету Дејана Вејиновића.
У сваком случају, наш циљ је да се добро проведемо, насмејемо и да знамо што више. Ако то буде довољно за победу, ми смо срећни, ако не, честитамо ономе ко је у том тренутку био бољи и идемо даље. Разлика може да буде само када крене неки циклус, као горепоменути „Ле(т)њи бар квиз“ онда се мало уозбиљимо.
Можеш ли да нам препоручиш нешто од музике, књига и филмова, шта је оно што волиш у слободно време?
Трудим се да надокнадим нешто што ми је промакло током година и да држим корак са модерним трендовима. Последње што сам прочитао и што ме је напросто „разбило“ су књиге: Артур Кларк „Крај детињства“ и Арнон Грунберг „Тирза“. С обзиром на то да волим фантастику и научну и епску још једном сам схватио због чега је Артур Кларк на пијадесталу тог жанра.
Што се тиче филмова, најсвежије што сам гледао и што ми је остало у сећању су хрватски филм „Само кад се смијем“ где Тихана Лазовић игра жену из Далмације која трпи физичко и психичко злостављање свог доминантног мужа и заиста је добра пре коју боле ране од пребијања само док се смије. И морам да кажем једно непопуларно мишљење, сматрам да ће „Џокер, лудило удвоје“ бити светски класик, ако и не буде биће то велика неправда за тај изванредан филм.
Музика ми је најслабији сегмент, као што сам већ рекао, па ћу само кратко навести да сам скоро открио генијални бенд из Мостара „Зостер“ и тренутно слушам целу њихову дискографију.
Навео бих још подкасте који последњих пар година заузимају важно место у мом животу, јер су ми у доброј мери заменили радио и телевизију. Оне које не пропуштам су: Агеласт, Њуз подкаст (све варијанте), Хисторикаст, Сто минута буке и Пантелићев Георепорт.
Које су прве три речи које ти падну на памет када кажемо “Град Ниш”?
Љубав, Дом и Дух
А прве три речи када кажемо “Нишка пивара” или “Нишко пиво”?
Традиција, квалитет и уживање
И, за крај, прве три речи када кажемо “Немања Нешић”?
Смех, одговорност и баланс
Још много смо тема покренули са Немањом, и то превазилази форму једног интервјуа, што значи да ће вероватно бити и наставка овог разговора. Питали смо и Немању да ли би, можда, круна његове квизашке приче била да постане један у Трагача у Потери, на шта је рекао да га је срамота да то уопште помишља. Ми му држимо фиге да се то деси у блиској будућности, на понос свих нас јужњака и Нишлија. Наравно, уз криглу Нишког. Живели!